Октобар је месец књиге. Сваког четвртог понедељка у месецу школски библиотекари широм света обележавају свој дан – Међународни дан школских библиотекара. Њихова мисија је да књигу, као драгоценост која траје, представе деци и упознају их са њеним чарима. Наша библиотекарка Вера Д. Рајаковић исто то је учинила у III6 и IV6 и својим гостовањем подржала један догађај, који су ђаци организовали и реализовали. Наиме, реч је о отварању малог библиотечког кутка у учионици, јер свака учионица требало би да има књиге. Потребне су. 


       Важно је окружити се књигама – реченица је коју срећемо, али јој, изгледа, много не верујемо. Но, ми желимо да јој верујемо; верујемо у знање, у стварање, верујемо у њену снагу.
       Књиге провоцирају радозналост, машту...буде нагон ученика да их прочита. Књига, ако нисте знали, види задњом корицом, јер тек кад је прочитана уважава осмехе, задовољства и друге емоције које је изазвала код читалаца. Може да буде спокојна и стрпљива док чека на ред, на полици. А полице расту, расту и библиотеке.
„Да ли библиотека може да расте?“, постављено је питње ученицима од првог до четвртог разреда издвојеног одељења у Злакуси. 

       Занимљиви одговори изазивали су смех, аплаузе, подстакли још питања и интересантнијих одговора.
      Ученици су слушали о томе како треба обликовати реченице, како их „умити, очешљати и спремити за излазак“, јер тако лепо сређене спремне су за писмени задатак и српског, говорила је библиотекарка. Говорна култура, писање и читање, биле су теме разговора у којима су учествовали и учитељи, наставница енглеског и психолог.
      Наша мала библиотека отворена је уз пресецање врпце, што симболично представља једно поглавље у неговању читалачке културе, поштовања писане и усмене речи. А и засладили смо се бомбонама, након чега смо могли да се послужимо правим посластицама – књигама.
      Наша мала библиотека, како је ми зовемо, неће само остати успомена одлазећој генерацији четвртака, већ пример будућим ђацима да и даље праве акције прикупљања књига; да их читају, чувају, а можда једног дана и пишу. Они ће нама на тај начин показати КАКО РАСТЕ БИБЛИОТЕКА.

Р. Павловић

73258080 957267591320225 3293132905391325184 n
73319930 920729098309951 6958063876713742336 n
73320789 2264687743660356 7629410674313003008 n
73409258 453898152141812 6479501857336066048 n
74226579 576285279811071 6159125965961166848 n
72941615 484906622237914 2545191563705712640 n